35. Na skupu koji je bio posvećen novinarstvu moglo se čuti da je vrlo teško dobiti mišljenje univerzitetskih profesora, posebno na (društveno) vrlo važne teme. Da li je u skladu sa etikom napisati tj. objaviti: “Pozvali smo profesora Marka Markovića, ali nam nije ogovorio, pa smo pozvali profesora Janka Jankovića, pa nije ni on…”. Javnost ima pravo da zna i da neko odbija da govori na neku temu, zar ne? Ovako, ostavlja se utisak da novinari ne umiju da prepoznaju prave sagovornike i da ih pitaju za mišljenje…
35. Na skupu koji je bio posvećen novinarstvu moglo se čuti da je vrlo teško dobiti mišljenje univerzitetskih profesora, posebno na (društveno) vrlo važne teme. Da li je u skladu sa etikom napisati tj. objaviti: “Pozvali smo profesora Marka Markovića, ali nam nije ogovorio, pa smo pozvali profesora Janka Jankovića, pa nije ni on…”. Javnost ima pravo da zna i da neko odbija da govori na neku temu, zar ne? Ovako, ostavlja se utisak da novinari ne umiju da prepoznaju prave sagovornike i da ih pitaju za mišljenje…
Javnost ima pravo da zna koga su novinari kontaktirali, ali ipak treba imati na umu da univerzitetski profesori, koliko god to bilo nepovoljno po društvo, kvalitet javne rasprave, njihov status i upitno kad je riječ o njihovom moralnom osjećaju odgovornosti prema društvu, ipak nisu obavezni odgovarati na novinarska pitanja. Oni nisu u istom položaju kao javni službenici i političari koji moraju odgovarati javnosti. Dakle, važno je izabrati pravi ton, ali to ne znači da bi novinar prekršio etiku kada bi naveo da nije mogao od profesora dobiti odgovore, pa i navesti njihova imena. Naravno, treba paziti i na to koliko je vremena ostavljeno da se odgovori, kao i da li se to dogodilo jednom ili više puta, te jesu li navedene osobe relevantni sagovornici o temi u vezi koje je postavljeno pitanje.
