Vijeće Evropskog suda za ljudska prava je odlučilo da je Rusija ograničavanjem protesta, lišavanjem slobode i naknadnim kažnjavanjem šefice kancelarije opozicionog političara Alekseja Navaljnog prekršila pet članova Evropske konvencije o ljudskim pravima. U predmetu Elvira Dmitriyeva v. Russia (60921/17 i 7202/18) utvrđeno je kršenje slobode okupljanja i udruživanja (čl. 11) i, u vezi s tim, prava na djelotvorni pravni lijek (čl. 13), kao i slobode izražavanja (čl. 10), prava na slobodu i bezbjednost ličnosti (čl. 5 st. 1) i prava na pravično suđenje (čl. 6 st. 1).
Podnositeljka predstavke je 14. marta 2017. godine pokušala da za 26. mart zakaže protestni skup posle objave Navaljnog o navodnom učešću premijera Medvedeva u korupciji velikih razmjera. Kao mjesto održavanja skupa predložila je mjesto predviđeno za javna okupljanja u parku i druge alternativne lokacije, ali je policija zabranila skup na svim predloženim lokacijama jer su navodno na svim tim lokacijama bili prijavljeni drugi protesti koji u rješenju nisu precizirani. Ona je osporavala zabranu pred sudom, koji je zaista utvrdio da je zabrana bila nezakonita i da je policija trebalo da predloži alternativnu lokaciju. Podnositeljka predstavke je onda, uprkos zabrani, zakazala i 26. marta održala mirni protest u parku na kome je učestvovalo oko hiljadu ljudi. Policija je zahtjevala da se protest obustavi i uhapsila je podnostiteljku predstavke posle protesta. U naknadnom postupku je proglašena krivom za kršenje zabrane organizovanja skupa i pozivanje na učešće u neovlašćenom javnom događaju. Kažnjena je novčanom kaznom u iznosu od 1.000 rubalja i sa 12 sati društveno korisnog rada.
Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je zabranom skupa podnositeljki predstavke prekršeno pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja, jer je zabrana okupljanja zasnovana na zakonskim odredbama koje nisu ispunjavale zahtjeve Konvencije o ,,kvalitetu zakona”, kao i zbog toga što zabrana nije bila ,,neophodna u demokratskom društvu”. Iako je domaći sud kasnije utvrdio da je zabrana bila nezakonita, presuda nije izvršena, pa je utvrđeno i da je pravni lijek protiv zabrane bio nedjelotvoran.
Utvrđeno je da je podnositeljki predstavke prekršena i sloboda izražavanja jer je kažnjena zbog pozivanja ljudi da učestvuju na zabranjenom skupu. Evropski sud za ljudska prava je posebno istakao da sloboda izražavanja štiti izražavanje stavova koji se odnose na pitanja od javnog interesa, kao što je optužba za korupciju na visokom nivou, i da vlasti moraju pokazati toleranciju za nezakonita, ali mirna okupljanja. U ovom slučaju je protest bio zabranjen zbog formalnosti – zato što su i drugi na istoj lokaciji istog dana zakazali proteste – a ne zbog rizika od nereda, kriminala ili moguće štete javnoj sigurnosti i pravima drugih, što su legitimni razlozi za zabranu prema Konvenciji. Sudovi nisu objasnili kako je poruka podnositeljke predstavke na društvenoj mreži predstavljala ,,kampanju” za učešće u nedozvoljenom protestu, a ne saopštenje o njihovom održavanju. Posebno je uočeno da je podnositeljka predstavke jasno stavila do znanja u saopštenju da policija nije dozvolila protest, pa nije moglo doći do obmane građana. Kršenje zakona od strane podnositeljke predstavke je bilo neznatno, nikada nije postojala opasnost od nereda zbog sukoba sa drugim protestantima, pa je zaključeno da je osuđujuća presuda bila pretjerana u odnosu na njeno ponašanje, da nije bilo odgovarajućeg opravdanja i ,,hitne društvene potrebe” za ograničavanje njenih sloboda izražavanja i mirnog okupljanja.
Sud je utvrdio da je podnositeljki predstavke prekršeno i pravo na slobodu i bezbjednost ličnosti jer njeno sprovođenje u policijsku stanicu nije bilo u skladu sa domaćim zakonom. Pravo na pravično suđenje joj je prekršeno jer u krivičnom postupku protiv nje nije bilo tužioca, već je sam sud preuzeo tu ulogu, kršeći tako načelo nepristrasnosti sudstva.
Podnositeljki predstavke je dosuđeno 149€ naknade materijalne štete i 12.500,00€ naknade nematerijalne štete, dok joj je na ime troškova postupka dosuđeno ukupno 2.650€.
Presuda će postati pravosnažna ako u roku od tri mjeseca ne bude upućena u nadležnost Velikog vijeća.
NVO Akcija za ljudska prava u saradnji sa NVO Adamas, koja okuplja studentkinje i studente Pravnog fakulteta Univerziteta Crne Gore, prati donošenje presuda Evropskog suda za ljudska prava. Radi se o volonterskom projektu ovih nevladinih organizacija.
