Evropski sud za ljudska prava je danas objavio presudu u predmetu Madžarović i drugi protiv Crne Gore (predstavke br. 54839/17 i 71093/17), u kojoj je utvrdio da je država podnosiocima predstavke prekršila pravo na pristup sudu (čl. 6 EKLJP), jer je njihovu žalbu u privrednom parničnom postupku odbacio Apelacioni sud Crne Gore bez odlučivanja u meritumu. Konkretno, protivno važećem zakonu, sud nije priznao suspenzivno djestvo koje žalba protiv odluke o imenovanju izvršnog direktora kompanije ima na odluke koje taj direktor donese, kao što je odluka o povlačenju žalbi u ime kompanije u sudskom postupku, već je te žalbe tretirao kao povučene i o njima meritorno nije odlučivao.

Podnosioci predstavki su osnivači i vlasnici kompanije „Trend” protiv koje su se vodila dva privredna postupka zbog neispunjavanja obaveza iz ugovora o zajmu od 7,5 miliona eura kod banke sa sjedištem u Austriji. Zajam je bio obezbijeđen akcijama koje je kompanija ,,Trend” držala u zajedničkom investicionom fondu. U oba privredna postupka donesene su po dvije odluke Privrednog suda, od kojih je prvim, glavnim odlukama, naloženo prenošenje akcija iz investicionog fonda na banku, dok su druge odluke ispravljale greške u prvim odlukama.

Kompanija ,,Trend” je uložila žalbu na sve četiri odluke, međutim, u toku žalbenog postupka, banka je prodala prenijete akcije trećoj kompaniji O.B, koja je odmah postavila novog izvršnog direktora u kompaniji ,,Trend”. Novoimenovani izvršni direktor je povukao žalbu protiv ispravke odluke u jednom postupku i žalbu protiv odluke o prenosu akcija u drugom. Iako su se podnosioci predstavke žalili protiv odluke o izboru novog izvršnog direktora i o tome obavijestili Privredni i Apelacioni sud, napominjujući da novi izvršni direktor nema pravo da povuče žalbe, Apelacioni sud je odbio njihove žalbe kao povučene. Takođe, Apelacioni sud je, razmatrajući argumente u dvije preostale žalbe, utvrdio da je nesporno da kompanija ,,Trend” nije ispunila svoje obaveze iz ugovora o zajmu, i našao da ne može da ispituje ostale navode iz žalbi jer se oni odnose na glavnu odluku, a žalba protiv te odluke je povučena.

Evropski sud je utvrdio da je podnošenje žalbe protiv imenovanja izvršnog direktora u praksi moralo da ima suspenzivni efekat na izvršenje osporene odluke, jer je tako bilo propisano domaćim zakonom. Takođe, utvrđeno je da odluka o imenovanju novog izvršnog direktora nikad i nije postala konačna, jer je, posle odluke Apelacionog suda o odbijanju žalbi podnosilaca predstavki, Ministarstvo finansija poništilo odluku o imenovanju novog izvršnog direktora, a kompanija O.B. pred Centralnim registrom privrednih subjekata povukla zahtjev za njegovu registraciju.

Evropski sud je zaključio da nije neophodno da odlučuje o žalbi podnosilaca predstavke zbog navodne povrede prava na imovinu (čl. 1 Protokola br. 1 EKLJP) jer ne može da spekuliše kakvo bi bilo odlučivanje domaćih sudova o njihovoj žalbi u vezi prenosa akcija na povjerioca.

Podnosiocima predstavke je zajedno dosuđeno 3.600 eura na ime naknade nematarijalne štete, dok troškovi postupka nisu dosuđeni jer podnosioci predstavke nisu dostavili specifikaciju ili fakturu koje potvrđuje tražene troškove.

Presuda će postati konačna ako u roku od 3 mjeseca ne bude upućena u nadležnost Velikog vijeća.