Intervju za Agenciju Mina

Dijalog za postizanju potrebne većine za imenovanje sudija Ustavnog suda ne treba voditi ako se u tom procesu trguje, uslovljava, ucjenjuje, ocijenila je direktorica Akcije za ljudska prava Tea Gorjanc Prelević.

Gorjanc Prelević je objasnila da se više ne može spriječiti blokada Ustavnog suda od 13. septembra, zbog odlaska u penziju sudije Miodraga Iličkovića i nedostatka kvoruma za rad.

„Međutim, Ustavni sud bi mogao da proradi do lokalnih izbora 23. oktobra, ako bi odbor efikasno sproveo postupak i ako bi se utvrđeni predlog kandidata uputio Skupštini tako da se o njemu glasa na početku zasijedanja u oktobru“, kazala je Gorjanc Prelević agenciji MINA.

Kako je kazala, morao bi da se postigne izbor dvotrećinskom većinom u prvom krugu, jer drugi krug može da se zakaže tek poslije mjesec u novembru, poslije datuma predviđenog za lokalne izbore.

„Ne treba voditi dijalog o postizanju potrebne većine za imenovanja, ako taj dijalog znači ono što je značio – trgovinu, uslovljavanje, ucjenjivanje, uglavnom, sve što je neprimjereno izboru sudija Ustavnog suda“, rekla je Gorjanc Prelević.

Ona je rekla da je značaj izbora sudija, članova Sudskog savjeta i Vrhovnog državnog tužioca za vladavinu prava i napredak države ka Evropskoj uniji (EU) izuzetan.

Gorjanc Prelević je navela da odnos prema tim izborima pokazuje odnos svake političke partije prema državi.

„Trgovanje pozicijama u sistemu pravosuđa je krajnje neprimjereno, pa ako je to cilj dijaloga, bolje da se i ne izaberu“, istakla je Gorjanc Prelević.

Kako je kazala, prilikom prethodnog postupka izbora sudija Ustavnog suda, u kome niko od 18 kandidata nije dobio potrebnu većinu glasova u odboru, vidjelo se raspoloženje poslanika.

„Neki kandidati, koji su osvojili glasove, ponovo su se prijavili, a prijavili su se i novi, koji bi takođe mogli da dobiju podršku. Među njima su ljudi s ozbiljnim biografijama, od kojih svakako može da se izabere bar jedan, a i svih četvoro sudija, koliko se bira“, dodala je Gorjanc Prelević.

Gorjanc Prelević je, govoreći o izboru članova Sudskog savjeta, kazala da su profesori prava, Nebojša Vučinić i Radoje Korać, u prvom krugu glasanja dobili po 49 glasova, koja je dovoljna za njihov izbor u drugom krugu i očekuje da budu izabrani, ako ne dođe do nekog neočekivanog obrta.

„Preostaloj dvojici kandidata, advokatima Draganu Šoću i Fikretu Kurgašu, nedostajalo je po nekoliko glasova (četiri, odnosno šest) za tropetinsku većinu i nadam se da će je ovog puta postići“, rekla je Gorjanc Prelević.

Ona je dodala da postojeći članovi Sudskog savjeta, iz reda uglednih pravnika, ni jedan dan više ne treba da provedu u tom tijelu i da su, kako su radili, trebalo odavno da budu razriješeni.

Međutim, prema riječima Gorjanc Prelević, i poslanici koji sebe smatraju reformatorima, neopravdano su im omogućili i dvostruke mandate, i da uđu u treći.

„Sada je krajnje vrijeme da se sebični partijski interesi pretpostave opštem interesu izbora novih članova tog savjeta, kojima bi se dala šansa da povrate povjerenje u taj ključni državni organ za rad pravosuđa“, istakla je Gorjanc Prelević.

Ona je naglasila da treba imati u vidu da je sada jedino bitan krajnji rezultat i može li država da obnavlja svoje organe i tako obezbijedi svoje funkcionisanje ili ne može.

„Od toga zavisi ne samo napredovanje ka EU, nego i opravdanje svrhe postojanja države“, dodala je Gorjanc Prelević.

Gorjanc Prelević je kazala da je činjenica da od svih partija u Ustavnom odboru, samo poslanici Demokratskogf fronta (DF) i poslanica URA-e nijesu glasali ni za jednog od 18 kandidata za sudije Ustavnog suda, dok su drugi glasali za najmanje dva ili više.

„DF je ranije objavio da njihov protest nema veze s kandidatima, nego da izbore za Ustavniog suda i Sudskiog savjeta uslovljavaju partijskim interesom da se potpiše Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom“, navela je Gorjanc Prelević.

Ona je ocijenila da je, kako poslanica URA-e nije obrazložila zašto baš niko od kandidata s ozbiljnim biografijama nije zaslužio njen glas, moguće da je i tu motiv bio nekakav partijski interes.

„Opšti interes, da Ustavni sud radi, zahtijeva da se napravi izbor između postojećih kandidata, kojih je čak 19. To je to čime se raspolaže, i od tih ljudi mora da može da se napravi izbor. Stranke koje to opstruiraju rade protiv države“, rekla je Gorjanc Prelević.

Ona je pojasnila da izbori ne mogu da se održe ako Ustavni sud nema kvorum, jer je taj sud nadležan da odlučuje o žalbi o povredi prava u toku izbora.

„Međutim, Ustavni sud ima i druge važne važne nadležnosti, da odlučuje o ustavnim žalbama, o ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih propisa, o privremenoj mjeri – obustavlja izvršenje pojedinačnog akta ili radnje, i sve to stoji dok se ne izabere bar jedan novi sudija“, dodala je ona.

Gorjanc Prelević je kazala da treba imati u vidu i da Ustavni sud veoma kasni sa odlučivanjem.

„Postoje ustavne žalbe o kojima nije odlučeno po više godina. Prema tome, nije dovoljno ni izabrati samo jednog sudiju. Kako stvari stoje, trebalo bi i povećati ukupan broj sudija, ali za to bi morao da se mijenja Ustav“, navela je Gorjanc Prelević.

Na pitanje da li je, zbog pregovora predstavnika stare parlamentarne većine o formiranju nove vlasti, priča o neophodnom izboru sudija Ustavnog suda i članova Sudskog savjeta u drugom planu, Gorjanc Prelević je rekla da izgleda da jeste.

„Jer se na sastanku stare-nove parlamentarne većine razgovaralo samo o izboru novog rukovodstva Skupštine i Vlade“, smatra Gorjanc Prelević.

Kako je dodala, njihov nedavno potpisan politički sporazum je kao zajedničke ciljeve predvidio „popunjavanje mjesta u pravosuđu“ i „posvećenost evropskim integracijama“, pa bi novi propali izbor sudija Ustavnog suda i članova Sudskog savjeta na samom početku saradnje bio loš predznak za taj savez i njihovu vladu.